У Комплексу Мокрањчеве родне куће у старом градском језгру Неготина, од колекције слика коју је чувени српски и неготински сликар Радислав Тркуља, на свој рођендан 8. априла 2005. године поклонио вољеном граду, створен је легат. Двадесет уметничких дела која је велики сликар даривао граду своје младости, за који је остао везан до краја живота, чине значајну културну заоставштину Неготина. Слике изложене у Легату Радислава Тркуље потичу из различитих фаза његовог богатог опуса, од најстарије „Неготин, стари хотел Београд“ из 1956. године, до дела насталих 2004. Легат Радислава Тркуље смештен у средишном објекту Комплекса Мокрањчеве родне куће, отворен је сваког радног дана од 8 до 14 сати, а годишње га обиђе на хиљаде посетилаца.
Радислав Тркуља рођен је 8. априла 1938. у Банатском Новом Селу, детињство је провео у Кладову, а средњошколске дане у Неготину, где се доселио 1952. године. Дипломирао је на Академији ликовних уметности у Београду 1963. године у класи професора Ђорђа Андрејевића Kуна. Године 1965. завршио је постдипломске студије у Мајсторској радионици Kрсте Хегедушића у Загребу.
Стил сликарства Радислава Тркуље може се описати као поетски или магијски реализам, у којем се преплићу елементи стварног и имагинарног. Његове слике често имају сензуалну, симболичку и митску димензију, са израженим фигуративним приступом и наглашеним колоритом. Теме су му често биле женско тело, митолошки мотиви, снови и сећања, које је приказивао на граници између интроспективне интиме и универзалног архетипа.
Радислав Тркуља је био члан Удружења ликовних уметника Србије од 1964. и Српског уметничког друштва „Лада“ од 1968. године. Прву самосталну изожбу приредио је 1957. године и то баш у Неготину. Током своје богате и успешне уметничке каријере самостално је излагао преко 60 пута и био учесник око 500 колективних изложби у земљи и иностранству. Излагао је у Бечу, Фиренци, Kаракасу, Стокхолму, Милану, Њујорку, Берлину, Толеду, Паризу, Тел Авиву, Никозији и Триполију и Пекингу. Добитник је прве награде на Бијеналу младих у Ријеци, две откупне награде на Тријеналу југословенског цртежа 1966. и 1969, откупне награде на Октобарском салону и друге награде УЛУС-а на тему „Цвеће”. Добитник је Септембарске награде Неготина за стваралаштво 2000 године и златне плакете „Мокрањчевих даниа“ 2003. године. За почасног грађанина Неготина проглашен је 2010. године.
Онивач је Галерије „ПЕНА” у сигналној кућици из времена препотопског Ђердапа на Дунаву, 1975. године са сталном поставком својих дела. Један је од оснивача Уметничког удружења „Kрајински круг” у Неготину 1991. Био је директор Музеја савремене уметности у Београду од 1993. до 2001. године. Преминуо је 24. новембра 2016. у Иланџи.
Легат Радислава Тркуље чине слике:
„ПОБРАТИМИ“, 2002, уље на платну, 90×80 цм
„МЕСЕЧИНА“, 2003, уље на платну, 80×70 цм
„ЛИСТ ИЗ ХЕРБАРИЈУМА“, 1963, јајчана темпера на платну, 40×65 цм
„ЧИТАЧ НОВИНА“, 1964, јајчана темпера на платну, 35×50 цм
„ЗАПИС“, 1964, јајчана темпера на платну, 35×40 цм
„ПЕЈЗАЖ“, 1964, јајчана темпера на платну, 200×130 цм
„ЗАПИС“, 1964, уље на липовом дрвету, 90×65 цм
„ЉАГАН“, 1967, уље на платну, 50×40 цм
„ЖЕНА И ЂАВО“, 1967/70, уље на платну, 70×100 цм
„ЛЕПТИР“, 1973, комбинована техника, 100×80 цм
„СРБИ ЛЕЖЕ ПОКРАЈ ДРУМА ИЗ ГЛАВЕ ИМ НИКЛА ШУМА“, 1985, уље на платну, 130×100 цм
„MACKA“, 1991, уље на плексигласу, 50×60 цм
„ЖДЕРАЧ ЉУТИХ ПАПРИКА“, 1995, уље на платну, 55×45 цм
„ЂЕРДАП“, 1997, уље на платну, 75×55 цм
„ГЛАВА ДИВЉЕ СВИЊЕ“, 1999, акрилик на папиру, 100×70 цм
„ЛЕПОТИЦА И ЗВЕР“, 2002, уље на платну, 80×60 цм
„НЕГОТИН СТАРИ ХОТЕЛ БЕОГРАД“, 1956, уље на платну, 80×65 цм
„АУТОПОРТРЕТ“, 1966, уље на платну, 16×17 цм
„ПЛАСТ“, 2004, уље на платну, 45×35 цм
„МОРКА РАТНИК“ 2004, уље на платну, 70×60 цм
Памтимо речи великог Тркуље:
„… Шта то моје слике везује за ово време? Тачан одговор не знам. Осећам да сам духом и душом повезан са околином, да сам део ње. У мојој визији та околина, та природа, та географија, та жеља за ваздухом и сунцем, за стрелом према сунцу у неким будућим вековима, живеће и даље у космичкој тишини простора. Када постанем део те тишине, можда ће остати неки моји траг, неки “ знак из овог времена…“
