Чланице Удружења „Артист“, Миља Виденовић (клавир) и Магдалена Антић (сопран), заједно са Кристином Ћировић (виолина) извеле су на градском тргу у Неготину последњи овогодишњи програм „Класикау 11“ у оквиру 57. „Мокрањчевих дана“. Наступ академских уметница обележила је музика Рома коју је окупљена публика топло поздравила.

Градским тргом одјекивале су редом, „Песма циганки“, Петра Илича Чајковског, „Стари муж“ Алексеја Верстовског, Дворжакове „Циганске мелодије“, циклус „Три циганске песме“  Димитрија Големовића, „Циганчица“ Станислава Биничког и за крај песма и чардаш из оперете „Циганска љубав“ Франца Лехара.

Верни сарадник Фестивала „Мокрањчеви дани“, Радио Београд 2, у години у којој обележава јубилеј, 65 година рада, фестивалској публици у Неготину представио се својим главним програмским акцијама посвећеним младима, а то су „Тимочка лира“ и „Најбољи млади пијанисти“.

Едиција „Тимочка лира“ а је део песничке награде „Тимочка лира” за песнике до 30 година старости и додељује се на Фестивалу културе младих Србије у Kњажевцу. Kао део награде, добитнику се штампа прва збирка песама у издању Радио-телевизије Србије, Радио Београда 2 и Фестивала културе младих.
-Од 2015. године едиција је добила препознатљив визуелни идентитет, који потписује графички уметник Растко Ћирић, а нову серију прати и интерпретативни текст Соње Миловановић о награђеној поезији – истакла је Ана Ћирица, уредник у Музичкој редакцији Радио Београда.

Шести фестивалски дан је, нема сумње, дефинитивно обележила опера за децу и младе „Хајде да направимо оперу/Мали димничар“  Музичко оперско театарске организације МОТО и Малог позоришта „ Душко Радовић“, али и најмлађа неготинска, а будућа фестивалска публика, која је извођење овог дела одушевљено пропратила.

-Ми радимо већ неколико година заједно и мислим да радимо јако добре ствари, а то смо видели вечерас код ове публике. Морам рећи да сам се расплакала и да се сваки пут расплачем када деца приђу да спасавају димничара. То је, прво, једна предивна прича, Бритнова порука је заправо била да се деца едукују са овом делу које је наменски написано за едукацију деце. Мени је препуно срце јер видим ове моје дивне младе људе, младе колеге који толико раде напорно –  каже Наташа Јовић Тривић, директорка Музичко оперско театарске организације МОТО.

У сали Уметничке школе „Стеван Мокрањац“ у Неготину у току је дводневни семинар за хорске диригенте који менторски воде др Тамара Адамов Петијевић, диригент и виолинисткиња и Верица Пејић, сопран, солисткиња Опере Српског народног позоришта у Новом Саду и уметнички руководилац Дечјег оперског студија.

Током овог семинара за диригенте који се организује шести пут под окриљем „Мокрањчевих дана“ размотриће се проблеми у руковођењу дечјим и омладинским хоровима у данашње доба.

Поводом стогодишњице рођења академика Василија Мокрањца (1923–1984), на 57.“Мокрањчевим данима“ приређена је трибина на којој је о животу и раду врсног композитора који чини трећу генерацију музичара потеклих из јединствене српске музичке лозе Мокрањац, говорила др Ивана Медић, музиколог.
Василије Мокрањац био је унук рођеног брата славног Стевана Мокрањца и током свог живота оставио је вредан опус. Василијев отац,  Јован Мокрањац се такође бавио музиком, био је  чувени српски виолончелиста и педагог, али и ратни ветеран, који је прошао албанску голготу. Поред тога, бавио се писањем позоришних комада и инструктивне литературе.

Дуо, Весна Гарабантин, виолончело и Марко Миљковић, клавир, на градски трг у програму „Класика у 11“ доноси познате нумере из филмских класика, али и популарне аранжмане камерне музике.

Наступ двоје младих инструменталиста на градском тргу привукао је бројну публику која је уживала у пробраном репертоару. Најпре се чула позната нумера из филма „Тајни врт“, па композиција Нина Рота из „Кума 2“. Уследио је Шостаковичев „Валцер бр 2“, па Мориконеова музика из филма „Cinema Paradiso”, композиција „The Masochism Tango“  Тома Лехрера, „Украјинска рабинушка“ Наталије Николаевне Родигине, танго „Por una cabeza“ Карлоса Гардела и „Historia de un Amor“ Карлоса Алмарана.

Четири даме из Зрењанина повеле су публику 57. „Мокрањчевих дана“ на путовање кроз незаборне мелодије Гершвина, Невина, групе „Би Џиз“, а на њиховом репертоару нашле су се и ванвременске композиције Берија Манилоуа, Бена Окланда и других.
Татјана Иваница и Вилма Дутина (сопрани) и Зорица Козловачки и Анико Гардиновачки (алтови), које су Вокални квартет „Vita Brevis“ основале 2018. године, видело се, уживале су у свакој композицији, као и публика која их је одушевљено поздравила.

У галерији Мокрањчеве родне куће приређена је научна трибина на тему „Напеви из Мокрањчевог Осмогласника  у делима Љубице Марић“ аутора др Мелите Милин, музиколога. Трибину је отворила др Санда Додик, професор на Академији умјетности Универзитета у Бања Луци.

Пети фестивалски дан 57.“Мокрањчевих дана“у оквиру програма Класика у 11, наступом на градском тргу, отворило је Градско певачко друштво „Стеван Мокрањац“ из Зајечара којим диригује Маја Миленковић.

Четврти фестивалски дан обележио је наступ флаутисте Љубише Јовановића и пијанисте Александра Сердара. За свој наступ на 57. „Мокрањчевим данима“  ова двојица врхунских уметника одабрали су Бахове сонате за флауту и клавир у ге-молу“, А-дуру и ха-молу.

На 57. „Мокрањчевим данима“, у програму „Класика у 11“, Хор „Wallachia“ Градског хорског ансамбла „Мокрањац“ из Неготина, са диригентом Драганом Мариновић-Симоновић, представио се гостима Фестивала и  својим суграђанима, мешовитим српско-влашким репертоаром. Бројна публика на градском тргу имала је прилику да ужива у српским композицијама, Српкиња, Исидора Бајића, Ајде Јано, Марка Тајчевића, изворној песми Тупан ми тупа, популарној нумери Пукни зоро, али и обрадама познатих влашких песама Ла извор (На извору), Мндра мја (Лепотице моја), Јоање, Јоање (Јоване, Јоване), Стај, стај (Стани, стани).

Публика и гости “Мокрањчевих дана“ поздравили су треће фестивалске вечери одушевљено чланове Полицијског оркестра Министарства унутрашњих послова Републике Српске.

Оркестар, основан 2017. године, овог пута је одушевио публику својим интерпретацијама  Маршева Алда Смаиловића, Јосифа Шлезингера и Фрање Покорног, али и популарним  композицијама које су обележиле домаћу и светску филмску уметност, насловних нумера из „Националне класе“, „Повратка отписаних“ „Балкан експреса“, филмова о Џемсу Бонду.

Мешовити хор Музичке школе „Јосиф Маринковић“ из Вршца са солистима Љубомиром Поповићем, тенором и Дарком Манићем, басом, у неготинском саборном храму Свете Тројице представио се Литургијом Светог Јована Златоустог коју је компоновао Карел Направњиков, један од најзначајнијих хоровођа Вршачког српског црквено певачког друштва.
Дело Карела Направњикова последњих година интензивно истражује и Татјана Гердец Мрђа, професор солфеђа, теорије музике, хора и корепетитор у Музичкој школи „Јосиф Маринковић“, чији је Мешовити хор и основан како би извео Литургију Светог Јована Златоустог.

У галерији Мокрањчеве родне куће приређена је промоција књиге „Александар Вујић од А до Ш“, посвећене великом српском композитору, диригенту и пијанисти Александру Вујићу. Ауторке ове публикације су Снежана Николајевић и Бранка Радовић.

О импресивном делу Александра Вујића, дугогодишњег професора београдског Факултета музичке уметности говорила је др Соња Маринковић, музиколог и селектор Фестивала „Мокрањчеви дани“.

Да употпуни фестивалску атмосферу у центру Неготина током трајања 57. „Мокрањчевих дана“, трећег фестивалског дана, побринуо се Бањалучки камерни ансамбл извођењем аранжмана највећих светских композитора уметничке музике.

Традиционално на „Мокрањчевим данима“ део програма који у славу хорског стваралаштва представља најбоље ансамбле из земље и света ни овога пута није изостао целовечерњи концерт победника Натпевавања, круне неготинских музичких свечаности.

Публици се у вечерњем, главном термину, представио Новосадски камерни хор, под управом мр Божидара Црњанског, победник Натпевавања 2022.

Радови настали на 25. Ликовној колонији “Ехо музике” одржаној почетком јула у Неготину, представљени су неготинској публици у Галерији Дома културе “Стеван Мокрањац”.

Изложба „Ехо музике“  као пратећи програм 57. „Мокрањчевих дана“, садржи радове осморо уметника: керамичарке Валентине Савић, 3Д вајара  Владимира Аландера, индустријског дизајнера Бориса Шћулца, видео аниматора Оливере  Лазовић, вајара Милана Стошића, графичког дизајнера Исидоре Николић, мр ум. Милоша Ћосовића и примењеног графичара Славише Савића, који су овог лета учествовали у раду 25. ликовне колоније Дома културе „Стеван Мокрањац“.

Мокрању у походе кренули су и овог септембра учесници и гости “Мокрањчевих дана“ али и бројни Неготинци који су у порти Цркве Свете Тројице из 1872. године били у прилици да, пре свега, одају почаст настојањима културно уметничких друштава да сачувају културни идентитет свог краја и богато наслеђе.

Домаћини, KУД „Мокрањац“, здравицом Николе Стојанова зажелели су добродошлицу у Мокрање, родно место породице композитора Стевана Стојановића Мокрањца, које сваког септембра у оквиру „Мокрањчевих дана“ центар очувања и промоције богатог културног наслеђа.

На градском тргу у Неготину, у првом овогодишњем програму Класика у 11, пред бројним публиком наступили су хорови, учесници синоћног „Натпевавања“. У ревијалном наступу, први су на подијум изашли победници Натпевавања хорова 57.“Мокрањчевих дана“, Полифони хор „Анкара“ из Анкаре са диригентом Нилгун Тузгаја Аркан. Хор „Анкара“ извео део репертоара са синоћног надметања, између осталог и Мокрањчеву композицију „Како си лепа“, оригинално писану на турском језику.

Полифони хор „Анкара“ под управом Нилгун Тускаја Аркан победник је Натпевавања хорова 57. „Мокрањчевих дана“ у Неготину.

Овај хор, један од најактивнијих у Турској, учесник бројних фестивала и добитник бројних признања, основан 1965. године, представио се на Натпевавању хорова делима турских композитора Илхана Барана, Невита Кодалија, свог оснивача Музафера Аркана, Ахмета Аднана Сајгуна и Ферита Тузуна, као и енглеског композитора Орланда Гибонса. Хор из Анкаре одлучио се да на Натпевавању, будући да је обавезно на овом хорском такмичењу, изведе Мокрањчеву композицију „Ne Güzelsin” (Како си лепа).