Иван Босиљчић, један од најангажованијих српских глумаца, уз насловну улогу у актуелном филмском остварењу „Јорговани“ Синише Цветића, ових дана широм земље доноси и музичко-поетско „Наше вече“ које је у сусрет Дану жена 4. марта извео и на сцени Дома културе „Стеван Мокрањац“ у Неготину.

 „Драги Неготинци, много ми је драго да сам овде вечерас са вама, прво што смо у храму културе који носи име композитора који је највећи од свих нас икада, а друго што сам често био на тему музике у вашем граду и што овај град значи музика. Зато ми вечерас имамо један важан задатак да без обзира какво је време напољу, какве су вести и какве информације, ми смо дужни да се сетимо да лепоте још увек има и да доброте још увек има, јер велики Достојевски је рекао: Лепота ће спасити свет! Живели!“

 Овим речима Босиљчић је отворио програм и запевао једну од легендарних композиција Арсена Дедића „Оно све што знаш о мени“, а затим је у пратњи врхунских музичара вече учинио магичним преплитањем пробраних евергрина, шансона, руских романси до фадо мелодија и антологијске поезије књижевних великана попут Сергеја Јесењина, Константина Симонова, Булата Окуџаве, Шарла Бодлера, Милана Ракића, Алексе Шантића, Мирослава Антића, Арсена Дедића, Љиљане Лашић…

 Иван Босиљчић је радо виђено лице у Неготину. У Дому културе, маја 2018. године, направио је вече „Пар стихова за нас“ када је сличним програмом одушевио неготинску публику, чију је наклоност стекао улогом у мјузиклу „Цигани лете у небо“ београдског Позоришта на Теразијама у режији Владимира Лазића, играним на нашој сцени у оквиру програма 44. „Мокрањчевих дана“ 2009. године. Само пар година касније са истим позоришем на „Мокрањчевим данима“ 2013. играо је и насловну улогу у мјузиклу „Зона Замфирова“ у режији Кокана Младеновића.

 „Радовао сам се да дођем у Неготин, зато што сваки пут кад овде долазим то има везе са музиком. Неколико пута сам био са Позориштем на Теразијама на „Мокрањчевим данима“, једном сам био чак и кад нисам учествовао. У серији Здравка Шотре „Шешир професора Вујића“ имао сам ту част да играм Мокрањца. Тако да некако, мислим нек се остали не наљуте, али имам неке везе са овим градом. У сваком граду имам неког свог и то је чаролија ове мале земље, али нема сваки град едуковану публику. Тачно се види који град има фестивал, где генерације могу да расту уз неки фестивал. Неготин је један од таквих градова и то се баш препозна, како се слуша поезија.“

 Уз Ивана Босиљчића који је својом интерпретацијом пленио пажњу и заслужио аплаузе, на висини задатка била је и група врхунских инструменталиста и композитора која га је пратила: на гитарама Горан Ковачић, аутор бројних хитова поп музике, Зоран Стојановић чија је гитара у Неготину свирала фадо, басиста Никола Усановић и Александар Сале Радуловић, перкусиониста Београдске филхармоније.