Извођењем „Неотпеване песме“, у интерпретацији Хора и симфонијског оркестра РТС, под управом маестра Бојана Суђића, у Неготину су синоћ завршени 51. “Мокрањчеви дани”. Уз доделу Повеља и Почасница фестивала пријатељима Фестивала, покровитељима, установама, медијским кућама, и званично су скупштене фестивалске заставе, али је истовремено озваничен и почетак припрема за предстојеће 52. “Мокрањчеве дане”.

Трећу годину за редом „Мокрањчеве дане“, маестрално затварају ансамбли Радио Телевизије Србије под управом диригента светског гласа Бојана Суђића. Пола века Фестивала обележили су прошле године извођењем Бетовенове Девете симфоније, а 2014. представили изабране Мокрањчеве Руковети. Наступ Хора и Симфонијског оркестра РТС-а, на самом затварању 51. Мокрањчевих дана, поново је био празник за фестивалску публику. Разлог више је извођење дела „Неотпевана песма“ Александре Вребалов које је крајем прошле године имало светску премијеру. Наиме, Вребалов је, што је реткост у Србији, довршила дело другог композитора после равно једног века. Реч је о композицији „Зимњи дан“ коју је Стеван Мокрањац почео да пише неколико дана уочи своје смрти 1914. године, те тако представља својеврсну опроштајну Мокрањчеву песму. Дело је рађено по XXII песми збирке „Ђулићи увеоци“ Јована Јовановића Змаја.

У препуном дворишту Мокрањчеве родне куће, последњег фестивалског дана, представљена је књига „Музејска заоставштина Стевана Мокрањца (писма и разгледнице)“, аутора вишег кустоса документаристе Ивице Трајковића у издању Музеја Крајине. Књигу је поред аутора, представила рецезент Оливера Делић, музејски саветник, историчар Музеја Срема у Сремској Митровици. Публика је била у прилици да чује и одабрану преписку Мокрањца и његове супруге, захваљујући ученицима Неготинске гимназије и професорки Весни Станковић.

Да публика воли комаде са певањем, глумом и плесом, како је своје „Мале тајне“ назвао редитељ Горан Марковић, показала је и публика 51. „Мокрањчевих дана“, претпоследње фестивалске вечери. У препуној сали дома културе „Стеван Мокрањац“ глумачка екипа: Предраг Ејдус, Војин Ћетковић, Тихомир Станић, Срђан Тимаров, Петар Бенчина, Андријана Оливерић, Бранислава Подрумац, Миодраг Радоњић, Милош Анђелковић, Раде Ћосић и Андрија Кузмановић, уз помоћ плесног ансамбла кога су чиниле Хелена Петровић, Јелена Боровић и Ирена Максимовић и бенда Hot Club Belgrade испричали су причу о Анкици и Душану, заправо Оливери и Радету Марковићу и оснивању Академског позоришта, односно Атељеа 212. Фактографски подаци су помешани са фикцијом, али успешно инкорпорирани у причу која прати дешавања од 1939, када прича почиње, за време рата и немачке окупације, па све до 1958, када се серија завршава.

„Довољно за бесмртност“ назив је документарног филма који потписује ауторски тим: Ана Ђорђевић, Бојана Радовановић, Милош Браловић и Стефан Савић. Реч је о самосталној изради коју потписују млади музиколози, свршени студенти мастер студија и докторанти Факултета музичке уметности у Београду, док је постпродукцију био задужен Стефан Богнар. Идеја за настанак сценарија за овај филм родила се у години обележавања стогодишњице од смрти Стевана Стојановића Мокрањца а са циљем да се, кроз разговор са бројним музичким стручњацима (музиколозима, композиторима, диригентима и музичким теоретичарима) сагледа значај и утицај утемељивачког, композиторског и педагошког рада најзначајнијег српског композитора. Сценарио филма базира се на исечцима из интервјуа који су подељени у неколико тематских целина – Стваралаштво, Утицај на потоње генерације, Рецепција, Обележавање годишњице смрти.

Др Богдан Ђаковић, музиколог и хорски диригент на Малој сцени биоскопа “Крајина” одржао је петог фестивалског дана научну трибину на тему “Мокрањчево дело у светлу савремених богослужбених и уметничких елемената музике православног Истока”. По речима др Ђаковића овом темом настојао је да означи место Мокрањчевог црквеног хорског опуса у односу на савремене тенденције унутар богослужбене и концертне црквене музике водећих помесних православних цркава.

Академски хор “Ангел Манолов” из Софије, под управом Дарене Попове, представио се петог фестивалског дана публици у центру Неготина делима претежно бугарских композитора, које су извели и синоћ на свом целовечерњем концерту као победници Натпевавања хорова 2015.
Хор „Ангел Манолов“, основан још 1933. године, у двадесетоминутном представљању на отвореном разгалио је публику завршивши ефектно концерт са „Ерген деда“ Петра Љондева и „Седнало е Џоре, дос“ Стефана Мутафчиева, заснованим управо на традиционалном бугарском мелосу.

„Мање је познато да је Мокрањац био и утемељивач гудачког квартета у Србији давне 1889. године. Неготин је жив захваљујући бесмртном Стевану Стојановићу Мокрањцу и његовом делу. Срећни смо што смо својим наступом на Мокрањчевим данима допринели очувању ове манифестације као и српске музичке баштине, изводећи Други гудачки квартет Петра Коњовића који је последњи пут изведен пре више од тридесет година“, рекла је новинарима у Неготину, Јелена Драгнић у име Гудачког квартета Београдске филхармоније.

Академски хор “Ангел Манолов” из Софије, под управом Дарене Попове, представио се четвртог фестивалског дана на сцени Дома културе “Стеван Мокрањац” делима Христова, Архангелског, Љубимова, Манолова, Морфова… Хористи из Бугарске, победници Натпевавања на јубиларним 50. неготинским музичким свечаностима, публици у Неготину, коју су претежно чинили млади, одлучили су да изведу и део европске музичке заоставштине кроз дела Доницетија, Бизеа, Питонија… Неизбежни део програма био је и Мокрањац, његова Друга и Шеста руковет, коју је овај хор, по признању Дарене Попове, први пут упознао прошле године.

Ања Малков, студенткиња Академије уметности у Новом Саду у класи Лауре Левај Аксин и Сања Марић, студенткиња Факултета музичке уметности у Београду у класи Миомира Симоновића, већ други дан у Музичком павиљону, у централном градском парку, приређују права мала музичка задовољства. Ања и Сања представиле су се делима Телемана, Бетовена, Менделсона и Кесика, а обе по први пут учествују на “Мокрањчевим данима”.

Концертна дворана неготинског Дома културе, један од простора на којима се одвијају 51. „Мокрањчеви дани“, пуних сто минута била је претворена у палубу надалеко чувених речних пароброда са популарним великим погонским точковима са стране. Требало је само замислити, а Београдски диксиленд оркестар (The Belgrade Dixieland Orchestra) и плесни ансамбл The Dixie Dance Show су читаву причу учинили магичном. Карневал Мисисипи (Carneval Mississippi) је образовно – уметнички спектакл, у извођењу осмочланог Београдског диксиленд оркестра и представља имагинарно крстарење паробродом, на коме се, као у стара добра времена, уз лепу, данас заборављену, ведру и оптимистичну атмосферу, изводе пробране, најстарије, најкомерцијалније и најпопуларније композиције са самог почетка 20. века, у то доба писане као музика за плес.

Нишка црквена певачка дружина „Бранко“ и Сара Цинцаревић нису непознати неготинској публици. Пре 11 година, на јубиларним 40. „Мокрањчевим данима“ окитили су се титулом победника Натпевавања хорова, па на следећем фестивалу, 2006. године, приредили су, на задовољство публике, заиста сјајан целовечерњи концерт. После десет година поново су наступили пред публиком која диригенткињу Сару Цинцаревић, доживљава као своју.

Хор „Свети Стефан Дечански“ из Новог Сада под управом Тамаре Адамов Петијевић, трећег фестивалског дана, у Цркви Свете Тројице у Мокрању, и буквално је публику прошетао кроз историју духовне музике, од Корнелија Станковића, преко Чеснокова, Чајковског, Лвовског, до старих напева, хиландарских неумских записа до, наравно, Стевана Мокрањца.

Почетак трећег фестивалског дана означио је Хор Храма Свете Тројице који је под управом Светлане Кравченко извео Свету литургију. Реч је о хору који је у Мокрањчевом Неготину основан пре 25 година првенствено за потребе цркве и богослужења. Први диригент била је Стојна Глигоријевић, коју је након одласка у иностранство, 2002. наследила Лана Димитријевић. Иако је Хор више пута наступао на Мокрањчевим данима, што у оквиру целовечерњих концерта, али и приликом откривања спомен бисте Стевану Мокрањцу у Мокрању, највеће признање Фестивала, црквени хор је доживео на 49. Мокрањчевим данима 2014. године, када је Неготин поново могао да се похвали хором у такмичарском делу. Под вођством диригента Светлане Кравченко, која овај хор води од 2008, овај певачки ансамбл освојио је на Натпевавању треће место.

Друго фестивалско вече заокружила је у прелепом амбијенту Тодорчетовог конака, Музеја Хајдук Вељка Петровића, промоција антологије поезије Тимочке Крајине, „Звуци тимочке лире“, аутора Горана Вучковића, коју је публиковало КИД “Лексика” из Неготина. Реч је о делу које обухвата избор поезије чак 113 песника, рођених у Тимочкој Крајини, који имају објављену књигу поезије, а песма им задовољава естетска мерила приређивача.
У програму који је окупио велики број љубитеља поезије, поред приређивача ове антологије, Горана Вучковића учествовали су: Томислав Мијовић, др Миодраг Сибиновић, др Љубиша Рајковић Кожељац, Драгољуб Фируловић, Михајло Васиљевић и Милорад Грбовић.

Мр Милан Радосављевић, уредник ликовног програма неготинског Дома културе, отворио је овогодишњу изложбу слика са сада већ традиционалне Ликовне колоније „Ехо музике“. Иако је реч о уметничкој колонији која улази у своје пунолетство, јер је основана 1999. године под именом  „Вратна“, она је од 2009. на неки начин визуелни одговор Мокрањчевим данима у оквиру којих се ликовна дела настала на колонији излажу као пратећи фестивалски програм.

Једина опера Исидора Бајића „Кнез Иво од Семберије“, рађена према краткој, једночиној драми Бранислава Нушића, с трагичним завршетком, инспирисаној историјским ликом Ивана Кнежевића и истинитим догађајем који се збио у селу Попово, у Бијељинској нахији кнежевине Семберије 1806. године, концертно је изведена на сцени Дома културе “Стеван Мокрањац” у Неготину, друге фестивалске вечери 51. “Мокрањчевих дана”.

Овогодишњи циклус „Класика у 11“ ефектно су у центру Неготина, на задовољство публике, започели учесници традиционалног „Натпевавања хорова“. Тако су се, другог фестивалског дана, пред знатижељном публиком, која није штедела дланове, нашли хорови: „Шуматовац“ из Алексинца, под управом Марије Зовко, Београдско студентско певачко друштво са диригентом Данилом Томићем, Београдски мадригалисти под управом Александра Брујића и на крају програма победник „Натпевавања“ – хор АКУД „Соња Маринковић“ из Новог Сада са Дуњом Деурић на челу.

НОВОСАЂАНИ СВЕ НАТПЕВАЛИ

Хор АКУД “Соња Маринковић” из Новог Сада под управом Дуње Деурић тријумфовао је на традиционалном “Натпевавању хорова”. По оцени стручног жирија, музиколога др Соње Маринковић, селектора 51. “Мокрањчевих дана” и диригената Тамаре Адамов Петијевић и Милоја Николића, Новосађани су показали највише домете и у укупном скору оцењени су са 92,33 поена. Њима је уз статуету Стевана Мокрањца припала и част да на наредном фестивалу приреде целовечерњи концерт.