На сцени Дома културе „Стеван Мокрањац“, треће фестивалске вечери  47. „Мокрањчевих дана“ играна су два српска балета: „Балада о месецу луталици“ Душана Радића и „Собарева метла“ Милоја Милојевића у копродукцији Опере и театра „Мадленијанум“ и Музиколошког друштва Србије. Извођачи су били Ивана Козомара, Игор Пастор, Олга Олћан, Ана Иванчевић, Раушер Балинт, Игор Волошин, Милош Маријан, Ања Николић.
Душан Радић, са непуиних година започео је рад на свом првом балету, бурлескној љубавној игри у три слике – “Балада о месецу-луталици”. Већ својим насловом дело указује на особену измештеност из поља класичног балета и потврђује већ освојене позиције свог аутора као композитора склоног разлитичим видовима субверзија, или најпре непрестаном преиспитивању канонских вредности високе уметности.

Свакако подстакнут искуством париске специјализације код Даријуса Мијоа, Радић се одважно упушта у сличну жанровску комбинацију у свом балету (балет са рецитатором) са једне, као и разнолика укрштања симулираних елемената популарних музичких жанрова (у распону од српског кола, преко староградске, како је он назива ”кафанске”, музике до џеза) са медијском и жанровском ”инфраструктуром” класичног балета, са друге стране. Дело ипак, у сваком погледу, захваљујући и чињеници да је засновано на истоименој поеми Боре Ћосића, сведочи о атмосфери ”отварања” карактеристичној за Југославију позних педесетих, коју обележава продор популарне културе и са њим промена животних навика и вредности, но и атмосфери која подразумева како индивидуалну ангажованост уметника, тако и њихову занитересованост за питања отуђености и проблеме савременог живота уопште….

Балетска гротеска “Собарева метла”, Милоја Милојевића (1884–1946) премијерно је изведена у оквиру бала „1002. ноћ“, одржаног у просторијама хотела Касина, 16. фебруара 1923. Цео спектакл био је први у низу тематских балова организованих поводом прикупљања средстава за изградњу Уметничког павиљона Цвијета Зузорић, а уз Милојевићев балет обухватао је изложбу, костимирани бал и варијететски програм. У том мултиартистичком пројекту учествовали су бројни ликовни уметници, књижевници, музичари, играчи и глумци различитих генерација и естетских назора, окупљени у заједничком бунту против уметничких канона и конвенционалних подела на „класичне“ и „популарне“ вредности културе и живота …