Среда,11. април 2012. у 20 сати
сала Дома културе Неготин
улаз слободан

По мотивима филма
“ Шта се догодило са baby Jane„Аутори – Бранка Стојковић и Оливера Викторовић

Супервизор- Мирјана Карановић

Драматург- Данка Секулоивћ

Костимограф- Снежана Шимић

Композитор- Ања Ђорђевић

Кореограф- Дамјан Кецојевић

Необично путовање идеје из романа у филм, завршило се преласком из филма у представу. И како те промене нису биле довољне, догодила се још једна, прелазак из једног континенталног – друштвеног-културолошког окружења у друго.

Жанровски неодредив филм је овде прерабен у психолошку драму. Јасне последице, са једне стране недовољно а са друге превише маженог детињства, преко последица исте али обрнуте ситације у касном адолесценском животу, оставиле су простор за жал у зрелости. Тако два главна карактера, две сестре, у вечитом животном дисбалансу остају препуштене једна другој.  Не придају једна другој довољно значаја, њихова борба против усамљености их доводи у још већу самоћу у којој су заједно игром случаја. Одбијајући да се спријатеље њихово ривалство их доводи до ивица егзистенције. Остављајући их, као љуштуре некадашње славе, немилосрдној жељи да још само једном буду успешне.

Супротно тромости ова два карактера представа има разигран ритам, који је постигнут брзим мењањима сцена и ликова у њима. Две глумице које су на равне части поделиле осам улога постижу склад пребацивајући енергије сваке улоге из сцене у сцену.

Тако је да су час једна другој верни ослонац, да би већ у другом трену опет биле симбол свега што их угрожава. Управо такви преокрети дају представи психолошки карактер.

Драмска радња је наставила да комуницира филмским манирима, са минималним телефонирањима публици. Тако да се представа хвата у коштац са вечним позоришним страховима, као што је недовољно реално приказивање појединих дешавања, попут убиства. Симбол за то је овде довољно јасан и неочекиван.  Па поглед на ово убиство без крви не руши доживљај саосећања са догађајима на сцени.