„Рецензија стваралаштва Стевана Стојановића Мокрањца у контексту савремене писане речи о музици“, била је тема научне трибине, која је данас у подне у оквиру 46. Мокрањчевих дана, одржана у Мокрањчевој кући, уз учешће др Тијане Поповић Млађеновић, музиколога и доцента на Катедри за музикологију Факултета музичке уметности Универзитета уметности у Београду и музиколога и др Соње Маринковић,  модератора овог Фестивалског програма.

Рецепција стваралаштва Стевана Стојановића Мокрањца одвија се већ сто и више година, између осталог, и у контексту писане речи о његовој музици од средине осамдесетих година XИX века, па све до данас, и превасходно почива на миту о оригиналности као одсудном елементу валоризације, ревалоризације или „рехабилитације” ауторових остварења у домену српске музичке критике, есејистике, историографије, као и музикологије. Став који, експлиците или имплиците, одриче постојање оригиналности у вези са Мокрањчевим делима, формулишу скоро сви значајнији писци у својим написима који настају до краја седме деценије XX века. Тек тада, у другој половини седме деценије, долази до прекретнице поводом Мокрањчевог „проблема и случаја”, односно до окончавања једног дугог периода позивања на композиторову неоригиналност, што се временски подудара са првим наговештајима глобалне промене односа према самом концепту мита о оригиналности, то јест са довођењем у питање романтичарског и модернистичког идеала оригиналности. Тако, растварање мита о Мокрањчевој неоригиналности кулминира деведесетих година XX века и почетком XXИ века, када долази до праве „екплозије” написа, из пера аутора најразличитијих генерација и професионалних усмерења и оријентација, која се тичу стваралаштва овог композитора.

Предавач др Тијана Поповић Млађеновић, музиколог, доцент је на Катедри за музикологију Факултета музичке уметности Универзитета уметности у Београду, где предаје историју европске и националне музике последњих деценија 19. и првих деценија 20. века. Такође, ангажована је и на Интердицсиплинарним докторским студијама – Теорија уметности и медија на Универзитету уметности у Београду, затим на Катедри за музикологију и етномузикологију Академије уметности у Новом Саду, као и на Музичкој Академији на Цетињу. Дипломирала је, магистрирала и докторирала на Одсеку за музикологију ФМУ у Београду. Дипломски рад „Differentia specifica – из композиторске праксе шездесетих година 20. века у Београду”, потом магистарска теза „Музичко писмо и свест о музичком језику са посебним освртом на авангардну музику друге половине 20. века”, као и докторска дисертација „Процеси панстилистичког музичког мишљења” су публиковани. Као стипендиста француске владе, специјализирала је на Универзитету Париз IV – Сорбона, где се усавршавала у области савремене француске музике. Поводом истраживања у оквиру рада на докторској тези усавршавала се на студијским боравцима у Бостону и Оxфорду.

Њена главна истраживачка поља интересовања односе се на музику периода fin de siècle, потом, на музичке феномене 20. и 21. века (национална и европска музика), као и на питања музичког мишљења. Учествује на научним скуповима (Србија, Француска, Аустрија, Португалија, Словенија, Литванија, ФБиХ, Грчка, Велика Британија, Пољска итд.) и објављује студије у музиколошким часописима и у монографским музиколошким публикацијама у земљи и иностранству (на српском, енглеском, француском и немачком језику). Сарадник је у енциклопедијама The New Grove Dictionary of Music and Musicians, Die Musik in Geschichte und Gegenwart и Српска енциклопедија. Члан је Уредништва музиколошког часописа Музички талас. Укључена је у више научних пројеката Катедре за музикологију ФМУ. Члан је Интернационалног музиколошког друштва (ИМС), Интернационалног пројекта за музичку сигнификацију (ИПМС), Управног одбора Музиколошког друштва Србије (МДС), Управног одбора Удружења композитора и музичких писаца Србије (УКС), као и Одбора Одељења за сценске уметности и музику Матице српске.