Деветог јануара, на трећи дан Божића, Дом културе „Стеван Мокрањац“ у Неготину ће у складу са епидемиолошким мерама, обележити Светог Стефана и годишњицу рођења Стевана Стојановића Мокрањца (1856-1914), истакнутог српског композитора.

У комплексу Мокрањчеве родне куће у суботу 9. јануара, у 11 часова, биће положено цвеће на споменик славном Неготинцу, дело вајара Небојше Митрића. Исти чин почасти уследиће и петнаест минута касније у градском парку, испред спомен бисте Стевана Мокрањца, аутора Милована Крстића.  У 12 часова у Галерији Дома културе „Стеван Мокрањац“, јереј Марко Пајчин, старешина Храма Свете Тројице обавиће чин резања славског колача у присуству актуелног домаћина славе и колачара, без присуства гостију. Због уважавања здравствених мера републичке владе и Општинског штаба за ванредне ситуације о забрани окупљања већег броја људи, изостаће музички програм и јавна промоција часописа Мокрањац. Међутим, свим љубитељима годишњака за културу биће омогућено да на сајту Дома културе, од 12,30 сати, разгледају 22. издање часописа, у ПДФ – формату. Промоцију Мокрањца организатори ће приредити током наредних месеци, по побољшању епидемиолошких прилика.

Деветог јануара, у оквиру програма обележавања годишњице рођења Стевана Ст. Мокрањца и Стевањдана, на  youtube каналу Дома културе, моћи ће да се прати и снимак концерта „Хора Храма Свете Тројице“, приређен на 46. Мокрањчевим данима. Целовечерњи концерт духовне музике је 13. септембра 2011. године приређен у истоименој цркви у Неготину, а Светлана Кравченко, диригент хора, је за ту прилику изабрала духовна дела Стевана Мокрањца, других домаћих и, углавном, руских композитора.

Ове године обележавање 9. јануара, Дана рођења Стевана Мокрањца, у односу на све претходне, током којих је Дом културе „Стеван Мокрањац“, уз покровитељство Општине Неготин и у сарадњи са осталим установама културе и појединцима, на примерен начин давао допринос неговању имена и дела српског композитора и музичког педагога, класика српске музике и њене најистакнутије личности на прелазу из 19. у 20. век, прилагођено је корона мерама.

22. издање часописа Moкрањац
Реч уредника:

Традиционално 9. јануара рођендан Стевана Стојановића Мокрањца обележавамо промоцијом новог броја часописа Мокрањац и пригодним концертом. Гости се ове године неће окупити у Неготину, али су наша срца као и увек уз великана српске музике и његов родни град. Ту је, сада у електронској форми, и нови број часописа. У њему се, по традицији, још једном објављује вредан научни прилог савремене музикологије посвећен Мокрањцу у којем ауторка др Наташа Црњански, ванредни професор на Академији уметности Универзитета у Новом Саду из угла семиотичке теорије осветљава један од карактеристичних мотива његових руковети постављајући га у контекст топика ‘геста уздаха’ којег су композитори користили још од времена ренесансе. Мокрањцу су посвећена још два прилога. Захваљујући љубазности ћерке нашег познатог естетичара и музичког писца Павла Стефановића (1901–1985), композиторки Ивани Стефановић, добили смо његова два необјављена рукописа, настала средином педесетих година 20. века, у којима он на занимљив и оригинилан начин дискутује нека значајна питања везана за рецепцију и тумачење дела утемељивача националне школе у Србији. До сада нису били познати Стефановићеви ставови о Мокрањчевом делу, тако да овај прилог има вишеструки значај. Драган Р. Млађеновић у свом раду трага за документима која су релевантна за разумевање Мокрањчевог етномузиколошког рада на Косову, указујући на изворе о којима до сада није дискутовано.
Историји српске музике допринос дају бројни прилози. Др Марко С. Миленковић, доцент Факултета уметности Универзитета у Нишу, који је недавно на ФМУ одбранио докторску дисертацију посвећену сложеном питању хармонског језика Петра Коњовића у Коштани, у свом прилогу у овом броју Мокрањца указује на специфичности третмана вокалне деонице Коњовићеве опере, осветљавајући битне аспекте композиторове поетике. Млади музиколог, Јелена Круљ, пише о једној вредној хорској композицији Косте П. Манојловића, Мокрањчевог ученика и наследника, аутора чувене Споменице Ст. Ст. Мокрањцу. Са Манојловићевом, овог пута етномузиколошком делатношћу, повезан је и етномузиколошки прилог из пера Анастасије Живковић, студента ФМУ у Београду која је користила и његове записе песама из Висока. Ауторка је темељно истраживала ову област повезујући претходна знања и записе са сопственим теренским истраживањима. Врло специфичан прилог добили смо од руског диригента Андреја Горјачова, којег смо очекивали на 55. Мокрањчевим данима са његовим ансамблом Покров. У њему он указује на до сада непознате изворе за биографију Корнелија Станковића осветљавајући неке аспекте његових веза са Русијом.
Протекла година биће на много начина по злу памћена, али највише боле људски губици. На жалост, морали смо да се опростимо од многих великана, међу којима Неготину и Мокрањчевим данима посебно тешко пада одлазак наше харизматичне Даринке Матић Маровић. Топло сећање на њену делатност написала је музиколог др Бранка Радовић. Фебруара месеца напустио нас је још један велики диригент заслужан за прослављање Мокрањчевог имена, маестро Владимир Крањчевић и о његовом раду пише музиколог др Небојша Тодоровић. Др Аница Сабо свој прилог посвећује осветљењу великог доприноса који је дала композитор и теоретичар Мирјана Живковић, легендарно име српске музичке педагогије.
Ново Томић у овом броју Мокрањца даје прилог инспиративним, динамичним и умним текстом Патријархова вода, у којем нас води на виртуелно путовање на север, у Сентандреју и Помаз, где увек трагамо за сопственим коренима и вечним истинама.
У традиционалној рубрици посвећеној савременој српској музици објављена су четири прилога. Одломком из монографије посвећене стваралаштву Љубице Марић хтели смо да представимо прву добитницу највредније музиколошке награде која носи име Стане Ђурић Клајн. То је др Мелита Милин, музиколог, дугогодишњи директор Музиколошког института САНУ, која је деценијама посвећена истраживању стваралаштва Љубице Марић, што је крунисано објављивањем ове обимне монографије за коју је добила новоутемељено признање Музиколошког друштва Србије.
Актуелним проблемима у савременом музичком животу, посебно у домену хорског певања, посвећена су три прилога. Двоје диригената, Стефан Мојсиловић из Сарајева и Зорица Козловачки из Зрењанина, баве се проблемима у раду хорова и осветљавају делатност Српске хорске асоцијације, док селекторка несуђених 55. Мокрањчевих дана, др Соња Маринковић, својим прилогом оставља траг о ономе што је било планирано да се 2020. догоди у Неготину, али се, на жалост, није остварило.

Проф. др Соња Маринковић, музиколог