izdvojeno-plakat

НЕГОТИНСКО ЛЕТО 2017

Неготинско лето 2017. од 29. јуна до 12 августа. 23 различитих програма одвијаће се широм Неготинске Крајине уз подршку локалне самоуправе и организацију Историјског архива Неготин, Канцеларије за младе општине Неготин,  Музеја више »

Архиве: Дом културе

ДЕВЕТИ ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ ФЕСТИВАЛ ВЛАШКЕ МУЗИКЕ „ГЕРГИНА 2017″

web_Gergina-2017Девети фестивал влашке музике „Гергина“, биће организован 17. и 18. априла у Дому културе „Стеван Мокрањац“ у Неготину. Фестивал влашке музике организује истоимено удружење, а покровитељи фестивал су  Министарство културе и информисања Републике Србије, Национални савет Влаха, Општина Неготин, Елиxир Прахово и Николић превоз Самариновац, уз помоћ других бројних спонзора и пријатеља.

опширније…

ПРОМОЦИЈА НОВИХ ЦД ИЗДАЊА УДРУЖЕЊА „ГЕРГИНА“

Gergina-promocija-CD-a

Влашка кола из Мокрања и Једренка – отргнути од заборава

Удружење за очување културе и традиције Влаха „Гергина“ представиће ускоро своја нова ЦД издања. Овога пута Удружење се определило за Једренку и влашка кола из Мокрања. Промоција се приређује од 19 сати на малој сцени биоскопа „Крајина“, у суботу 25. марта

РЕПЕРТОАР БИОСКОПА

28. фебруар /уторак/ 2017.

18 сати – СНЕЖНА КРАЉИЦА 3 /ВАТРА И ЛЕД/ , 3Д
20 сати – 50 НИЈАНСИ МРАЧНИЈЕ

УЛАЗ: 250 динара

———

НЕГОТИНСКИ  БИОСКОП
ДОБРО  ДОШЛИ

ВЕСЕЛА ЧАРШИЈА НА БОГОЈАВЉАЊЕ

Plakat_Vesela_carsija_2017_sajtУ четвртак, 19. јануара, на Богојављење, од 17 до 20 сати у улици Кнеза Михаила у Неготину биће одржана традиционална манифестација „Весела чаршија“.

Манифестација ће свечано бити отворена у 17 сати, а те вечери, чаршију ће испунити звуци акустичног и дувачког оркестра, певаће се и беседити о старом Неготину, дуж улице биће постављени штандови са послужењем и дарови за децу.

И ове године, покровитељ манифестације је општина Неготин, а организатори Туристичка организација општине Неготин, Дом културе „Стеван Мокрањац“ и власници локала из старе неготинске чаршије.

 

Обележена 161. годишњица рођења Мокрањца

Rodjendan_Stevana_Mokranjca_2 [800x600]Традиционалним полагањем цвећа на споменик композитору, резањем славског колача и пригодним програмима у галеријама Дома културе, обележен је 9.јануар, дан рођења Стевана Стојановића Мокрањца и крсна слава, Свети Стефан.

Програм обележавања годишњице рођења Мокрањца, почео је полагањем цвећа на споменик композитору. Цвеће су положили представници локалне самоуправе, иституција културе из Неготина и Београда и музичких школа које носе име славног Неготинца.

ПРОГРАМ ОБЕЛЕЖАВАЊА ДАНА РОЂЕЊА СТЕВАНА СТОЈАНОВИЋА МОКРАЊЦА

web_9_januar-2017Позивамо Вас да нам се придружите

и својим присуством увеличате

обележавање дана рођења

Стевана Стојановића Мокрањца

и славе Светог Стефана.

СРЕЋНИ ВАМ НОВОГОДИШЊИ И БОЖИЋНИ ПРАЗНИЦИ

web_Sretna-Nova-2017-godinaСрећну и успешну

Нову 2017.годину

жели Вам

Дом културе „Стеван Мокрањац” Неготин

ПРЕМИНУО РАДИСЛАВ ТРКУЉА, ПОЧАСНИ ГРАЂАНИН НЕГОТИНА

RasaTrkuljaЈуче је у 79. години живота преминуо Радислав Раша Тркуља, сликар и Почасни грађанин Неготина.

Радислав Тркуља рођен је 1938. године у Кладову. Дипломирао је на Академији ликовних уметности у Београду,у класи професора Ђорђа Андрејевића Куна 1963. године, а две године касније завршио је и постдипломске студије у Мајсторској радионици Крста Хегедушића у Загребу.

Тркуља је био члан УЛУС-а од 1964. године и члан Српског уметничког друштва „Лада“, а у раду се доказао као сликар „најснажније аутентичности који је у својим делима спајао традиционално са савременим“.

Излагао је на више од 70 самосталних и на више 500 колективних изложби у земљи и иностранству и добитник је бројних домаћих и међународних награда. Његове слике налазе се у бројним приватним колекцијама и сталним поставкама и фондовима светских музеја.

Основао је Галерију ПЕНА у Ђердапу 1975. године са сталном поставком својих дела, а од 1993. до 2000. године био је директор Музеја савремене уметности у Београду.

Радислава Тркуља 2005. године Неготину je поклонио двадесет ликовних дела која су постала део Тркуљиног легатa, који је отворен у комплексу  Мокрањчеве родне куће. Пет година касније, на иницијативу Дома културе „Стеван Мокрањац“, Радислав Тркуља проглашен је и за Почасног грађанина Неготина.

Радислав Тркуља биће сахрањен на месном гробљу у Иланџи.

ОБЕЛЕЖЕН МЕЂУНАРОДНИ ДАН СТАРИХ ОСОБА

Dan_starih_sajt_1На иницијативу Удружење пензионера и под покровитељством општине Неготин, пригодним програмом, у суботу, 1. oктобра, у Дому културе „Стеван Мокрањац“ у Неготину, обележен је Међународни дан старих.  

ЗАВРШЕНИ 51. „МОКРАЊЧЕВИ ДАНИ“

Извођењем „Неотпеване песме“, у интерпретацији Хора и симфонијског оркестра РТС, под управом маестра Бојана Суђића, у Неготину су синоћ завршени 51. “Мокрањчеви дани”. Уз доделу Повеља и Почасница фестивала пријатељима Фестивала, покровитељима, установама, медијским кућама, и званично су скупштене фестивалске заставе, али је истовремено озваничен и почетак припрема за предстојеће 52. “Мокрањчеве дане”.

„НЕОТПЕВАНА ПЕСМА“ ЗА КРАЈ ФЕСТИВАЛА

Hor-i-simfonijski-orkestar-RTS_3Трећу годину за редом „Мокрањчеве дане“, маестрално затварају ансамбли Радио Телевизије Србије под управом диригента светског гласа Бојана Суђића. Пола века Фестивала обележили су прошле године извођењем Бетовенове Девете симфоније, а 2014. представили изабране Мокрањчеве Руковети. Наступ Хора и Симфонијског оркестра РТС-а, на самом затварању 51. Мокрањчевих дана, поново је био празник за фестивалску публику. Разлог више је извођење дела „Неотпевана песма“ Александре Вребалов које је крајем прошле године имало светску премијеру. Наиме, Вребалов је, што је реткост у Србији, довршила дело другог композитора после равно једног века. Реч је о композицији „Зимњи дан“ коју је Стеван Мокрањац почео да пише неколико дана уочи своје смрти 1914. године, те тако представља својеврсну опроштајну Мокрањчеву песму. Дело је рађено по XXII песми збирке „Ђулићи увеоци“ Јована Јовановића Змаја.

ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА „МУЗЕЈСКА ЗАОСТАВШТИНА СТЕВАНА МОКРАЊЦА“

promocija_Muzejska-zaostavstina-Stevana-Mokranjca-3У препуном дворишту Мокрањчеве родне куће, последњег фестивалског дана, представљена је књига „Музејска заоставштина Стевана Мокрањца (писма и разгледнице)“, аутора вишег кустоса документаристе Ивице Трајковића у издању Музеја Крајине. Књигу је поред аутора, представила рецезент Оливера Делић, музејски саветник, историчар Музеја Срема у Сремској Митровици. Публика је била у прилици да чује и одабрану преписку Мокрањца и његове супруге, захваљујући ученицима Неготинске гимназије и професорки Весни Станковић.

ОДУШЕВИЛЕ “МАЛЕ ТАЈНЕ“

Male-tajne-(4)Да публика воли комаде са певањем, глумом и плесом, како је своје „Мале тајне“ назвао редитељ Горан Марковић, показала је и публика 51. „Мокрањчевих дана“, претпоследње фестивалске вечери. У препуној сали дома културе „Стеван Мокрањац“ глумачка екипа: Предраг Ејдус, Војин Ћетковић, Тихомир Станић, Срђан Тимаров, Петар Бенчина, Андријана Оливерић, Бранислава Подрумац, Миодраг Радоњић, Милош Анђелковић, Раде Ћосић и Андрија Кузмановић, уз помоћ плесног ансамбла кога су чиниле Хелена Петровић, Јелена Боровић и Ирена Максимовић и бенда Hot Club Belgrade испричали су причу о Анкици и Душану, заправо Оливери и Радету Марковићу и оснивању Академског позоришта, односно Атељеа 212. Фактографски подаци су помешани са фикцијом, али успешно инкорпорирани у причу која прати дешавања од 1939, када прича почиње, за време рата и немачке окупације, па све до 1958, када се серија завршава.

ФИЛМ О МОКРАЊЦУ

film-o-Mokranjcu-2„Довољно за бесмртност“ назив је документарног филма који потписује ауторски тим: Ана Ђорђевић, Бојана Радовановић, Милош Браловић и Стефан Савић. Реч је о самосталној изради коју потписују млади музиколози, свршени студенти мастер студија и докторанти Факултета музичке уметности у Београду, док је постпродукцију био задужен Стефан Богнар. Идеја за настанак сценарија за овај филм родила се у години обележавања стогодишњице од смрти Стевана Стојановића Мокрањца а са циљем да се, кроз разговор са бројним музичким стручњацима (музиколозима, композиторима, диригентима и музичким теоретичарима) сагледа значај и утицај утемељивачког, композиторског и педагошког рада најзначајнијег српског композитора. Сценарио филма базира се на исечцима из интервјуа који су подељени у неколико тематских целина – Стваралаштво, Утицај на потоње генерације, Рецепција, Обележавање годишњице смрти.

НАУЧНА ТРИБИНА ФЕСТИВАЛА

naucna-tribina-4Др Богдан Ђаковић, музиколог и хорски диригент на Малој сцени биоскопа “Крајина” одржао је петог фестивалског дана научну трибину на тему “Мокрањчево дело у светлу савремених богослужбених и уметничких елемената музике православног Истока”. По речима др Ђаковића овом темом настојао је да означи место Мокрањчевог црквеног хорског опуса у односу на савремене тенденције унутар богослужбене и концертне црквене музике водећих помесних православних цркава.

У ПРОГРАМУ “КЛАСИКА У 11” УЧЕСТВОВАЛИ ХОРИСТИ ИЗ БУГАРСКЕ

klasika-u-11-Angel-Manolov--1Академски хор “Ангел Манолов” из Софије, под управом Дарене Попове, представио се петог фестивалског дана публици у центру Неготина делима претежно бугарских композитора, које су извели и синоћ на свом целовечерњем концерту као победници Натпевавања хорова 2015.
Хор „Ангел Манолов“, основан још 1933. године, у двадесетоминутном представљању на отвореном разгалио је публику завршивши ефектно концерт са „Ерген деда“ Петра Љондева и „Седнало е Џоре, дос“ Стефана Мутафчиева, заснованим управо на традиционалном бугарском мелосу.

КОНЦЕРТ КВАРТЕТА БЕОГРАДСКЕ ФИЛХАРМОНИЈЕ

Gudacki-kvartet-beogradske-filharmonije-4„Мање је познато да је Мокрањац био и утемељивач гудачког квартета у Србији давне 1889. године. Неготин је жив захваљујући бесмртном Стевану Стојановићу Мокрањцу и његовом делу. Срећни смо што смо својим наступом на Мокрањчевим данима допринели очувању ове манифестације као и српске музичке баштине, изводећи Други гудачки квартет Петра Коњовића који је последњи пут изведен пре више од тридесет година“, рекла је новинарима у Неготину, Јелена Драгнић у име Гудачког квартета Београдске филхармоније.

КОНЦЕРТ ХОРА “АНГЕЛ МАНОЛОВ” ИЗ БУГАРСКЕ

Hor_Angel-Manolov-1Академски хор “Ангел Манолов” из Софије, под управом Дарене Попове, представио се четвртог фестивалског дана на сцени Дома културе “Стеван Мокрањац” делима Христова, Архангелског, Љубимова, Манолова, Морфова… Хористи из Бугарске, победници Натпевавања на јубиларним 50. неготинским музичким свечаностима, публици у Неготину, коју су претежно чинили млади, одлучили су да изведу и део европске музичке заоставштине кроз дела Доницетија, Бизеа, Питонија… Неизбежни део програма био је и Мокрањац, његова Друга и Шеста руковет, коју је овај хор, по признању Дарене Попове, први пут упознао прошле године.

ОДУШЕВЉАВА КЛАСИКА У 11

klasika-u-11-sajt-1Ања Малков, студенткиња Академије уметности у Новом Саду у класи Лауре Левај Аксин и Сања Марић, студенткиња Факултета музичке уметности у Београду у класи Миомира Симоновића, већ други дан у Музичком павиљону, у централном градском парку, приређују права мала музичка задовољства. Ања и Сања представиле су се делима Телемана, Бетовена, Менделсона и Кесика, а обе по први пут учествују на “Мокрањчевим данима”.

ДИКСИЛЕНД ЗА МОКРАЊЦА

diksi-1Концертна дворана неготинског Дома културе, један од простора на којима се одвијају 51. „Мокрањчеви дани“, пуних сто минута била је претворена у палубу надалеко чувених речних пароброда са популарним великим погонским точковима са стране. Требало је само замислити, а Београдски диксиленд оркестар (The Belgrade Dixieland Orchestra) и плесни ансамбл The Dixie Dance Show су читаву причу учинили магичном. Карневал Мисисипи (Carneval Mississippi) је образовно – уметнички спектакл, у извођењу осмочланог Београдског диксиленд оркестра и представља имагинарно крстарење паробродом, на коме се, као у стара добра времена, уз лепу, данас заборављену, ведру и оптимистичну атмосферу, изводе пробране, најстарије, најкомерцијалније и најпопуларније композиције са самог почетка 20. века, у то доба писане као музика за плес.

Општина Неготин | Министарство културе и информисања | Мокрањчеви дани