2. март 2010 – Дом културе

Звонко Богдан, поникао из публике са којом жели да живи и на наступу у Неготину приказао је уз своје џентлменске манире, раскошно певачко умеће које му је обезбедило готово четрдесетогодишње активно професионално трајање на музичкој сцени.

У пуном Дому културе „Стеван Мокрањац“, Звонко Богдан у пратњи седам војвођанских тамбураша током више од два сата програма, одушевио је неготинску публику, извођењем традиционалних песама, али и својих ауторских међу којима су: „Еј, салаши, на северу Бачке“,“Говори се да ме вараш“,“Неко сасвим трећи“,“Не вреди плакати“, које су толико заживеле у народу да се сматрају изворним. А Звонко Богдан је, како сам каже, само хтео да сачува музику свога краја.

У Неготину је, присећа се, наступао осамдесетих година, али сада по први пут у Дому културе. Понесен атмосфером на концерту је рекао како се нада, да неће проћи тридесет година до његовог поновног концерта у граду Мокрањца, којем је даровао и једну од песама из његових Руковети „Расло ми је бадем дрво“, како рече једну од првих песама коју је научио.

Неготинска публика певушила је Звонкове песме коју су постале евергрин, али и оне новијег датума, као што су „Ко те има, тај те нема“ Банета Крстића из групе „Гарави сокак“, али и своје верзије песме из популарне телевизијске серије Вратиће се роде „А ти се нећеш вратити“ коју потписују Момчило Бајагић и Саша Лошић. Концерт је завршен извођењем песме „Свирци моји“, после које су осим громогласног аплауза Звонко Боган и његови тамбураши испраћени даровима – крајинским вином, винарије „Матаљ“ из Неготина.
Како се и очекивало, судећи према првим реакцијама публике која је у организацији неготинског Дома културе пратила концерт, овај програм ће се још дуго препричавати.