СОМБОРСКИ ХОР „IUVENTUS CANTAT“ ПОБЕДНИК НАТПЕВАВАЊА ХОРОВА

Обележавање стогодишњице смрти Стевана Мокрањца, повезано с отварањем 49. „Мокрањчевих дана“ у чијем знаку ће и протећи наш (поред аранђеловачког „Мермер и звуци“) најстарији музички фестивал, започело је свечаним отварањем манифестације пред композиторовом родном кућом у Неготину. Поред обраћања представника градских институција, посебан тон овом догађају дала је опсежна и врло лична беседа Даринке Матић Маровић, доајена српског музичког живота и уметнице међународног реномеа, изречена из угла једног од највећих интерпретатора Мокрањчеве музике, коју савршено познаје „изнутра“. Уследило је традиционално натпевавање хорова, некадашњи, а поново, већ низ година и један од најбитњих тренутака фестивалског програма.

За многе је најупечатљивији утисак оставио Хор „Јувентус кантат“ из Сомбора који је освајањем признања „победник натпевавања“, односно првог места, наставио путањом овог, некада веома успешног, омладинског хора, нарочито из времена његовог оснивача и најславнијег диригента Силвестера Хајнала, с титулом „диригент света“. Такмичарским представљањем у сали неготинског Дома културе остао је у својој традицији „отвореног“, интонативно веома прецизног певања, фине тонске гаме, посебно у тихој динамици, те јасне дикције, пленећи и младалачком свежином и квалитетом, нарочито мушких гласова. Од 2012. године с овим, већином академским саставом, ради Дајана Мијић, још студенткиња, „држећи“ их чврстом руком и сигурним ритмичким нервом.

Код наступа македонског Хорског музичког друштва „Кочо Рацин“ из Скопља, некадашњег добитника Златне плакете Мокрањчевих дана, којим је дириговала Марија Андонова, засметала је нестабилна интонација, недовољна уверљивост и сигурност имитационих „упада“ и велика диспропорција између мушких (8) и женских гласова (19), што већ у старту не обећава добар звучни баланс. Слични однос (8 и 15) поновио се и код словеначког хора „Игнациј Хладник“ из Тржича под вођством Томажа Меглича чија је главна врлина „уредност“ и тачност извођења, а мана стилска неиздифренцираност програма (већином мелодиозних, у народном духу писаних словеначких песама). Црквени Хор Храма Свете Тројице из Неготина којим већ седам година руководи изванредна Светлана Кравченко, могао се, по мени, наћи на другом, а не на трећем месту (после Словенаца), јер пева чисто и продуховљено, премда с недовољном експресивношћу и сонорношћу, када је у питању концертно извођење. Овако је остао на нивоу, односно начину интерпретације правих црквених хорова, с потребом за већим звучним интензитетом, али и бољим односом између световног и духовног репертоара. Зато се Кравченкова, својим лепим вођењем, ставом и гестом, приказала и као најуверљивији диригент надметања.

Наредни фестивалски дани донеће пуно Мокрањчеве духовне и световне музике, сусрет с три велика мешовита хорска ансамбла и још много жанровски и садржајно различитих програма.

Марија Адамов

Десета руковет у више тумачења

Уобичајено учешће четири, нажалост, ове године само камерних хорова који су, по мишљењу жирија оправдали поверење програмске комисије, подразумевало је, поред властитог репертоарског избора и извођење обавезне композиције за све учеснике, сада Десете, једне од најбољих и најлепших од 15 Мокрањчевих руковети. Сваки састав ју је тумачио, разуме се, на начин свог певања, по мом мишљењу и недовољно занимљиво, без одговарајућих особености и истицања различитих расположења сваке од контрастних песама.

Општина Неготин | Министарство културе и информисања | Мокрањчеви дани