У Неготину је и овог 19. јануара, на Богојављење, одржана културно-забавна Манифестација „Весела чаршија“, коју су под покровитељством Општине, осму годину заредом, приредили Туристичка организација и Дом културе „Стеван Мокрањац“, уз помоћ разних удружења и посебно приватних предузетника из Kнез Михаилове улице.

 Због временских прилика, суснежице и кише, уместо на постављеној бини на отвореном, програм је изведен у затвореном простору Биоскопа “Kрајина”, с обзиром да су најмлађи Ноготинци били и главни актери уметничког програма. Представили су се ученици три градске основне школе.

 Весела чаршија је  отворена наступом Етно групе “Kласје”, коју води уметнички руководилац, учитељица Душица Ђурђић. Мали певачи су веома надахнуто отпевали песму “Неготине граде” песника и композитора Саше Т. Грујића, који се на овогодишњој манифестацији представио и као диригент. Запажено је било и извођење песме “Само љубав нама дајте” истог аутора, а стихове посвећене Неготину, “Неготин, мој вољени град”, говорио је ученик IV разреда, Филип Станисављевић.

 Учитељица Марија Џеновљановић, са ученицима III разреда ОШ „Вера Радосављевић“, Лауром и Леонором Савић, Ларом Николић, Борком Веселиновим и Филипом Радисављевићем , представила се публици рецитацијом  „Српкињица једна мала“. Уметнички блок најмлађих заокружиле су ученице III разреда ОШ “Бранко Радичевић” Теодора Павлић и Маринела Србљак, које је учитељица Kристина Јовановић за ову прилику припремила за извођење песме „ Увек диван дан“.

 Одмах по наступу најмлађих, своје певачко умеће промовисао је Вокални састав УШ “Стеван Мокрањац” под управом професора Ружице Рајковић. “Војвођанске песме” Љубомира Бошњаковића извеле су, заједно са својим уметничким руководиоцем ученице Анита Добрић, Јелена Драгомировић, Нена Ђурић, Наталија Његушић и Невена Секулић.

У наставку програма наступили су  професори: Стефан Николић, хармоника и перкусије,  Данило Перковић-клавијатуре, Предраг Тасић и Јован Делић, труба. Заједно са њима представили су се ученици са одсека трубе Давид Сурдановић, Немања Лукић и Габријел Kрстић. По извођењу класичног музичког блока током кога су се чули хитови попут Libertanga (Astor Piazzole) i Just the two of us (Bill Whiters), али и Пољске народне песме и Kаn–Kan, професори музичке школе су у кратком популарном програму извели неколико нумера у латино и џез ритму и староградске песме.

 Сваком од учесника музичког програма припало је лицидерско срце, заштитни знак „Веселе чаршије“ којим су организатори, ТООН и Дом културе „Стеван Мокрањац“, изразили захвалност за учешће и подршку.

И овогодишњу „Веселу чаршију“, као покровитељ, потписала је Општина Неготин. Отварајући манифестацију Мерлина Селенић, заменица председника Општине је између осталог рекла:

 „Захваљујући туристичко-културној манифестацији „Весела чаршија“ оживели смо сећања на наше суграђане који су у минулим временима учинили да наша варош поприми изглед праве господске вароши. У част свима који су својим чињењем и и примером учинили нас поносним, састајемо се већ осми пут. Драго ми је што је „Весела чаршија“ постала већ традиционална и надам се да ће у наредним годинама привући још већи број посетилаца. Организаторима, учесницима, гостима, с вима из старе и нове чаршије желим пријатно Богојављанско вече у једној од најлепших неготинских улица“.

Сања Радосављевић, музејски педагог Музеја Kрајине, овогодишњи хроничар подсетила је на време настанка Неготина који се први пут помиње у турским пописним дефтерима 16. века, када је опстајао као село и није поседовао трговачку чаршију. Она је настала два века касније, када је Неготин прерастао границе села и попримио карактеристике вароши.

„Најзначајнија етапа развоја неготинске чаршије започиње прикључењем Неготина Милошевој Србији. На основу пописа имања занатлија, сачуваног у архиви неготинске цркве, у чаршији је до 1858. године било 20 врста заната распоређених у 47 дућана и радионица, да би 50 година касније у чаршији радило укупно 257 мајстора распоређених у 27 заната у преко 60 занатлијских радњи и дућана

Међутим, чаршија није била само трговачко-занатска. У њој је била и зграда Неготинске штедионице, биоскоп браће Петровић, Дом занатлија у коме је био смештен Занатски еснаф и Занатлијско певачко друштво „Kрајина“, али било је ту и кафана, механа, бифеа и ракиџиница, који су чинили да чаршија буде пуна весеља, песме, разоноде, стециште гурмана и љубитеља доброг јела и пића. Свуда се чула песма Цигана-лаутара, орио се смех и весеље, чула се вика и галама. Некадашња стара чаршија, имала је посебан дух, али пред налетом времена нестали су дућани и механе заједно са својим власницима односећи читаву једну прошлост и традицију. Манифестацијом „Весела чаршија“ организатори су желели да оживе успомену, сачувају приче које су дале печат том времену, на живот и амбијент који је владао у једном другачијем Неготину“, рекла је Сања Радосављевић.

 Весело и по снегу

 Око тридесетак тезги на које су чланови неготинских удружења и занатлије изнели слатка и слана послужења окупила се бројна публика. Точило се кувано вино и ракија, служиле су се пихтије и остали кулинарски специјалитети. Било је ушећерених јабука, слатких мекика, лицидерских срца и свега што се на чаршији уобичајено нуди. За добро расположење побринули су се трубачи Дувачког оркестра „Хајдук Вељко“ под управом Бранета Јовановића.